Програм такмичења 05.11.2026

Програм такмичења из информатике за основне школе

Примери задатака служе као илустрација и не ограничавају обим области.

Преглед по разредима и нивоима

Ниво такмичења 6. разред и млађи 7. разред 8. разред
Општинско Одељак 1 Одељци 1-2 Одељци 1-2*
Окружно Одељци 1-2 Одељци 1-4 Одељци 1-4*
Државно Одељци 1-3 Одељци 1-5 Одељци 1-6*
ЈСИО Одељци 1-7 Одељци 1-7 Одељци 1-7*
Изборно Одељак 8 Одељак 8 Одељак 8

* У одељку 2 посебно је означена геометријска област која се односи само на осми разред.

Квалификације

Квалификације се састоје од шест задатака.

Програм такмичења Број задатака
Општинско такмичење 3
Окружно такмичење 2
Државно такмичење 1

На сваком задатку може се освојити до 100 поена, односно до 600 поена поена укупно. Такмичарима који током квалификација освоје укупно 100 или више поена гарантује се пласман на општинско такмичење.

Појмови који се користе у програму

  • Мала серија бројева - серија са фиксним бројем елемената задатим у тексту задатка, обично од три до пет.
  • Низ - општи назив за линеарну, једнодимензионалну изменљиву колекцију података. У зависности од програмског језика, може бити представљена низом, вектором, листом или другим одговарајућим типом.
  • Матрица - општи назив за дводимензионални низ.

1. Општинско такмичење - шести разред и млађи

Основни програм обухвата следеће области.

Једноставан улаз и излаз

  • Учитавање сваког податка (броја, ниске, карактера) задатог у посебном реду
  • Учитавање унапред познатог броја података (бројева, ниски), задатих у једном реду
  • Исписивање без задавања изгледа податка (формата исписивања)

Целобројна и реална аритметика

  • Формирање аритметичког израза на основу текста математичког проблема из области обрађених у оквиру редовног школског градива математике
  • Запис аритметичког израза у програму
  • Апсолутна вредност броја и примене
  • Целобројни количник и остатак при дељењу целих бројева и примене
  • Заокругљивање реалног броја на већи, мањи или најближи цео број

Позициони запис бројева са датим бројем цифара и мешовите јединице мере

  • Формирање природног броја од датих цифара или група цифара
  • Издвајање цифара природног броја са унапред познатим бројем цифара
  • Превођење јединица за мерење дужине, масе, запремине (нпр. 2354мл = 2л 3дл 5цл 4мл)
  • Превођење времена задатог у сатима, минутима и секундама у секунде и обратно. Поређење, сабирање и одузимање времена датих у сатима, минутима и секундама.
  • Превођење углова задатих у степенима, минутима и секундама у секунде и обратно. Поређење, сабирање и одузимање углова датих у степенима, минутима и секундама.

Гранање са сложеним условима и надовезано гранање

  • Условно извршавање делова програма
  • Релацијски оператори над целим бројевима: поређење бројева по једнакости и неједнакости (на пример, провера да ли су два броја једнака или да ли је један мањи од другог)
  • Испитивање дељивости
  • Логички оператори и изрази (на пример, испитивање да ли је година преступна)
  • Променљиве које садрже логичке вредности
  • Гранање на основу припадности надовезаним бројевним интервалима (на пример, одређивање агрегатног стања воде на основу дате температуре)
  • Гранање на основу дискретног скупа вредности (на пример, одређивање броја дана на основу редног броја месеца)
  • Лексикографско поређење две торке (нпр. поређење два датума)

Основни алгоритми над малим серијама бројева

  • Одређивање најмањег и највећег елемента мале серије бројева, као и његовог редног броја
  • Филтрирање мале серије бројева (на пример, одређивање на колико од 4 писмена задатка је ученик добио оцену 5)
  • Уређивање (сортирање) мале серије бројева и примене ради поједностављивања решења задатка (на пример: формирати најмањи троцифрен број од 4 дате цифре; проверити да ли се од неке 3 од 4 дате дужи може формирати једнакокраки троугао)

Основни итеративни алгоритми - неугнежђене петље без гранања

  • Генерисање правилне серије бројева (на пример: аритметичке или геометријске прогресије; равномерно размакнутих тачака неког реалног интервала, ...)
  • Израчунавање броја елемената, збира, производа серије бројева. Израчунавање просека (аритметичке средине).
  • Одређивање минимума или максимума серије бројева
  • Пресликавање серије бројева (на пример, табелирање функције)

Рад са текстуалним подацима (нискама)

  • Проналажење подниске (секвенце) у ниски, замена једне подниске другом; овде се типично користе библиотечке функције
  • Налажење датог знака у ниски, растављање ниске на два дела – до и од датог знака (на пример, издвајање имена и презимена)
  • Растављање ниске на више делова раздвојених датим знаком или знаковима (на пример, читање времена задатог у формату hh:mm:ss)
  • Издвајање карактера или задатих сегмената ниске, обртање делова ниске
  • Конверзија ASCII карактера у број (код) и обрнуто
  • Спајање серије ниски у већу ниску, са или без уметања посебних знакова на спојевима

2. Окружно такмичење - шести разред и млађи / општинско такмичење - седми и осми разред

Све области из одељка 1, и још:

Сложен улаз

  • учитавање података из више редова, где се прво учитава број редова и где сваки ред садржи један податак
  • учитавање више података из једног реда, где се претходно учитава број података
  • учитавање података из више редова, где се прво учитава број редова и где сваки ред садржи унапред познат број података

Форматиран излаз

  • Исписивање реалних бројева са задатим бројем децимала
  • Исписивање података у пољу дате ширине, са потребним бројем водећих нула или других карактера. На пример исписивање датума у формату 01.09.2100. или времена у формату 23:05:00 и слично. Ово може да се постигне било форматирањем излаза, било додатним наредбама гранања и исписивања.
  • Исписивање n података у једном реду, са или без размака између података (n није познато у време писања програма).

Угнежђено гранање и примена гранања у геометрији

  • Хијерархија услова (на пример, одређивање квадранта којем припада тачка задата својим целобројним координатама)
  • Примена гранања у геометрији праве и равни
    • Проблеми у којима је потребно одредити односе тачака и дужи на правој или на временској оси (на пример: да ли тачка припада дужи; растојање тачке и дужи на правој; пресек две дужи; минималан интервал који садржи две дужи; редослед тачака, тј. која од три тачке је између остале две)
    • Само за осми разред: проблеми у којима је потребно одредити односе тачака и правоугаоника којима су ивице паралелне осама координатног система у равни (на пример: да ли је тачка у правоугаонику; пресек два правоугаоника; најмањи правоугаоник који садржи дате тачке; одређивање тзв. „такси” тј. Менхетн растојања између тачака у равни, дефинисаног са d=abs(x1-x2)+abs(y1-y2)).
  • Проблемски задаци на тему гранања

Савет: код задатака разгранате структуре, тежити да се решење реализује кроз анализу што мањег броја случајева. Број случајева које треба анализирати може да се смањи применом одређивања минимума и максимума два броја (на пример: одређивање пресека два временска интервала; одређивање површине уније два правоугаоника паралелних осама), применом апсолутне вредности (симетрија) итд.

Основни итеративни алгоритми - неугнежђене петље са гранањем

  • Тражење првог или последњег елемента који испуњава услов
  • Филтрирање серије бројева (одређивање елемената који задовољавају дати услов)
  • Провера да ли бар један елемент серије испуњава услов и да ли сви елементи испуњавају услов
  • Однос суседних елемената серије (на пример, провера да ли је серија уређена)
  • Комбиновање основних итеративних алгоритама (на пример, одредити збир квадрата свих негативних међу учитаним бројевима)

Алгоритми са угнежђеним петљама

  • Генерисање комбинација и варијација k-торки од n бројева (k дато у тексту, n се учитава)
  • Набрајање подниски дате ниске у различитим редоследима (на пример, сви префикси ниске или све подниске у растућем редоследу дужине)
  • Табеларни прикази (на пример, исписати таблицу множења, исписати Паскалов троугао као троугаону табелу)
  • Цртање троуглова, ромбова и сличних облика помоћу звездица, цртица и других ASCII карактера
  • Обрада више задатих серија елемената (на пример, ако се за сваког ученика учитавају оцене, који ученик има највећу просечну оцену)

Позициони запис броја са непознатим бројем цифара

  • Одређивање цифара датог броја (здесна налево)
  • Формирање броја на основу цифара слева надесно (на пример, Хорнеровом шемом)
  • Формирање броја на основу цифара здесна налево
  • Обрада серије цифара броја основним итеративним алгоритмима (на пример, одредити збир кубова непарних цифара датог броја)

Основна употреба низова

  • Низови фиксне дужине. Низови (библиотечке колекције) који се могу допуњавати
  • Секвенцијално приступање елементима низа унапред или уназад
  • Вишеструка примена основних итеративних алгоритама на елементе низа (израчунавање збира, производа, минимума, максимума, линеарна претрага итд.), са или без коришћења библиотечких функција, по сопственом избору
  • Пресликавање и филтрирање елемената низа, са или без коришћења библиотечких функција по сопственом избору

Похлепни алгоритми

  • Похлепни алгоритми (greedy) у којима се решење гради избором најповољније могућности у сваком кораку, уз једноставно образложење исправности (на пример, одређивање најмањег броја новчаница апоена 1, 2, 5, 10, 20, 50 и 100 потребних за исплату датог целобројног износа)

3. Државно такмичење - шести разред и млађи

Све области из одељака 1-2, и још:

Анализа подсерија

  • Разлагање улазне серије на подсерије: подсерије фиксне дужине (на пример, седмице у једној години), подсерије одређене неким сепаратором унутар оригиналне серије (на пример, подсерије бројева раздвојене нулама), подсерије елемената од краја претходне до испуњења услова (на пример, пуњење једнаких врећа редом, предметима датих величина), подсерије одређене односом сваког елемента у односу на претходни (на пример, растуће подсерије)
  • Рачунање и комбиновање статистика на подсеријама (на пример, просечна температура у свакој седмици током једне године, најдужа серија узастопних победа кошаркашког тима)

Трансформисање и генерисање низова

  • Премештање елемената у оквиру низа (на пример, циклично померање за одређени број места у једном или другом смеру, обртање делова низа, ...)
  • Формирање новог низа на основу постојећег, или постојећих низова или њихових делова. Резултујући низ не мора бити исте дужине као полазни.
  • Представљање великих целих бројева помоћу низова и имплементација рачунских операција сабирања, одузимања и множења великих бројева представљених низом цифара.

Матрице

  • Учитавање (врсту по врсту или колону по колону) и исписивање матрица
  • Секвенцијално приступање елементима матрице у различитим редоследима (по врстама одозго или одоздо, а у оквиру сваке врсте слева или здесна, или по колонама слева/здесна, а у колони одозго/одоздо, по дијагоналама у разним смеровима)
  • Израчунавање статистика (збир, производ, минимум, максимум) над матрицом, линеарно претраживање матрице, пресликавање (у матрицу), филтрирање (у низ).
  • Израчунавање статистика над врстама, колонама и дијагоналама матрице, комбинације (нпр. најмањи од максимума по врстама и сл.)
  • Приступање елементима правоугаоних и троугаоних делова матрице
  • Премештање правоугаоних делова у оквиру матрице
  • Провера да ли матрица или њени правоугаони или троугаони делови испуњавају дати услов (на пример, да ли је квадратна матрица горње-троугаона тј. да ли су сви елементи испод главне дијагонале нуле, да ли је квадратна матрица симетрична, да ли логичка матрица представља рефлексивну релацију)
  • Формирање нове матрице на основу постојеће, или постојећих матрица, по датом правилу (на пример, дате су релације отац, мајка помоћу логичких или бинарних матрица, израчунати матрицу која представља релацију бака; у бинарној матрици А је дат распоред мина, а израчунава се матрица B, тако да је b[i][j] број мина на пољима суседним пољу a[i][j])

Примене сортирања и бинарне претраге

  • Проблеми који се могу ефикасније решити применом наредних техника (видети одговарајућа поглавља у другом делу збирке на порталу petlja.org).
    • ефикасно сортирање низа у односу на подразумевано поређење елемената у циљу добијања ефикаснијег алгоритма (типично n log n уместо квадратног времена, на пример: пребројавање различитих међу учитаним елементима; одређивање пресека два низа итд.). Напомена: ово сортирање се може извести једноставним позивом библиотечке функције за сортирање.
    • бинарна претрага сортираног низа у односу на подразумевано поређење елемената (типично у логаритамском уместо линеарном времену, на пример: број елемената сортираног низа већих од дате вредности; број појављивања елемента у сортираном низу)

Дељивост, прости бројеви, НЗД и НЗС

  • Број и збир делилаца природног броја
  • Утврђивање да ли је број прост, налажење простих бројева
  • Растављање броја на просте чиниоце и примене (на пример, налажење најмањег природног броја, којим треба помножити дати број да се добије потпун квадрат или куб)
  • Напомена: очекивана сложеност алгоритама из претходне три ставке је корен из ен.
  • Израчунавање НЗД и НЗС два или више бројева помоћу Еуклидовог алгоритма и примене (на пример, скраћивање разломака)

4. Окружно такмичење - седми и осми разред

Све области из одељака 1-3, и још:

Репрезентација основних типова

  • Избор одговарајућег типа целобројних података (разумевање проблема прекорачења и познавање опсега и количине заузете меморије за различите целобројне типове, способност да се оцени просторна сложеност алгоритма)

Анализа сложености и технике побољшања ефикасности

  • Такмичар треба да уме да оцени временску сложеност алгоритма који примењује (видети мали увод у ефикасност на порталу petlja.org).
  • Проблеми који се могу ефикасније решити (у односу на наивно решење) применом једне или више наредних техника (видети одговарајућа поглавља у другом делу збирке на порталу petlja.org).
    • примена математичких формула (типично константно време уместо линеарног, на пример: збир првих n чланова аритметичког низа; број елемената неког интервала дељивих датим бројем итд.)
    • инкрементално рачунање (типично линеарно уместо квадратног времена, на пример: израчунавање свих префиксних сума; израчунавање свих факторијела бројева од 1 до n)
    • техника два показивача (типично линеарно уместо квадратног времена, на пример: број секвенци у серији позитивних бројева које имају дати збир; проналажење парова елемената сортираног низа, таквих да је збир (или разлика) елемената пара једнака датом броју)
    • Употреба торки/структура, речника/мапа и скупова ради добијања ефикаснијег алгоритма, на пример налажење парова датог збира у низу целих бројева.
    • употреба префиксних и суфиксних сума (типично линеарно уместо квадратног времена, на пример: суме разних сегмената целобројног низа; број простих бројева у разним целобројним интервалима)
    • комбинације претходних техника (на пример: број појављивања елемента у несортираном низу; тројке елемената низа које имају дати збир)

Основи аналитичке геометрије

  • Формуле за координате тачке, добијене симетријом дате тачке у односу на неку од координатних оса или координатни почетак у равни; за координате средишта дужи; за координате тачке, добијене транслацијом дате тачке за дати вектор у равни
  • Питагорина теорема, формула за еуклидско растојање тачака датих координатама

5. Државно такмичење - седми разред

Све области из одељака 1-4, и још:

Основна рекурзија и генерисање комбинаторних објеката

  • Употреба рекурзивних функција без петљи у решавању задатака са малим улазним подацима (због експоненцијалне временске сложености), на пример: формирање бинарних или тернарних n-торки, тј. n-торки од два или три различита елемента, које испуњавају неки услов (као што су све тернарне n-торке у којима нема суседних једнаких елемената); рекурзивни цртежи помоћу ASCII карактера; модификације проблема Ханојских кула
  • Алгоритми из области комбинаторике - генерисање пермутација, комбинација и варијација са или без понављања (свих или оних које задовољавају дати услов).

Савет: препоручљиво је вежбање рекурзије и на задацима који се могу једноставно решити и помоћу петље (на пример збир цифара броја, парност броја цифара и сл.), мада такви задаци нису уврштени у тему „Основна рекурзија и генерисање комбинаторних објеката”.

Ератостеново сито

  • Ератостеново сито и његове примене и модификације, на пример: одређивање најмањег простог делиоца сваког броја до дате границе (smallest prime factor), ефикасна факторизација више бројева помоћу претходно израчунатих најмањих простих делилаца и пребројавање простих бројева у задатим интервалима.

6. Државно такмичење - осми разред

Све области из одељака 1-5, и још:

Динамичко програмирање, мемоизација и додатне технике ефикасности

  • Техника динамичког програмирања, на пример у датом низу целих бројева одредити број сегмената са парним збиром.
  • Техника мемоизације рекурзивних функција. Нпр. израчунавање f(n), ако је f(1)=1, f(2k)=f(k), f(2k+1)=f(k+1)+f(k)
  • Бинарна претрага по решењу, на пример одређивање највећег квадрата који се може уписати у низ (слепљених) стубаца ширине 1 и задатих висина.
  • Ефикасно сортирање по задатом критеријуму, могуће сложених података, као што су торке, структуре, редови матрице и слични (типично n log n уместо квадратног времена, на пример, сортирање тачака равни по растојању од координатног почетка). Напомена: у савременим програмским језицима (C++, Python, C# …) овакво сортирање се може извести позивом библиотечке функције за сортирање уз употребу додатних параметара.
  • Сортирање пребројавањем (counting sort) и разврставањем (radix sort)

7. Српска информатичка олимпијада - сви разреди

Све области из одељака 1-6, и још:

Рекурзивна претрага, претрага са враћањем и „подели па владај”

  • Техника рекурзивне претраге по дубини и претраге са враћањем (backtracking), на пример раздвајање низа реалних бројева на две групе са што приближнијим збировима.
  • Техника „подели па владај”, на пример број инверзија и сортирање спајањем (merge sort).

Структуре података

  • Мултискуп (multiset)
  • Бинарни хип и ред са приоритетом (priority_queue)
  • Монотони ред (monotonic queue), на пример за ефикасно одређивање минимума или максимума у клизном прозору
  • Монотони стек (monotonic stack), на пример за ефикасно одређивање првог већег или мањег елемента лево или десно од сваког елемента низа

Графови

  • Представљање графа у програму, формирање графа, алгоритми за најкраћа растојања између чворова у графу (Dijkstra, Floyd-Warshall), за најмање разапето дрво (Kruskal, Prim). Не очекују се оптимална решења, довољна су решења квадратне сложености (без употребе union-find алгоритма за Краскалов алгоритам, без редова са приоритетом за Дајкстрин и Примов алгоритам).
  • Претрага у ширину (нпр. најкраћи излаз из лавиринта датог матрицом, бојење просторија у „лавиринту”)
  • Тополошко сортирање графа.

8. Изборно такмичење - сви разреди

Програм обухвата све теме заступљене на међународним јуниорским такмичењима из програмирања на којима учествује екипа Србије.

Програм Европске јуниорске информатичке олимпијаде (EJOI).

Све области из одељака 1-7, и још:

Аритметика и комбинаторика

  • Основна модуларна аритметика: сабирање, одузимање и множење по модулу
  • Бинарно степеновање (binary exponentation)
  • Биномни коефицијенти, Паскалов идентитет и биномна формула
  • Принцип укључења-искључења
  • Дирихлеов принцип
  • Основе комбинаторне теорије игара: победничке и губитничке позиције

Додатне алгоритамске технике

  • Операције над битовима и представљање скупова помоћу битмаски
  • Одсецање претраге на основу процене могућег решења (branch and bound)

Динамичко програмирање

  • Динамичко програмирање са битмаскама
  • Динамичко програмирање по цифрама броја (digit DP)
  • Динамичко програмирање над стаблима и усмереним ацикличним графовима

Структуре података

  • Стек, ред и ред са два краја (stack, queue, deque)
  • Напредне примене скупова и мапа: проналажење претходника и следбеника, употреба multimap структуре
  • Структура дисјунктних скупова (Disjoint Set Union / Union-Find)
  • Сегментно стабло
  • Фенвиково стабло (Binary Indexed Tree)
  • Sparse table за упите над непроменљивим низом, на пример минимум на интервалу
  • Комбиновање структура података, на пример низ скупова

Графови и стабла

  • Бипартитни графови
  • Основне комбинаторне особине графова, укључујући лему о руковању
  • Налажење повезаних компоненти
  • Појмови Ојлерове стазе и циклуса и Хамилтоновог пута и циклуса
  • Налажење Ојлерове стазе и циклуса
  • Белман-Фордов алгоритам за најкраће путеве
  • Ефикасна имплементација Дајкстриног и Примовог алгоритма помоћу реда са приоритетом
  • Ефикасна имплементација Краскаловог алгоритма помоћу структуре дисјунктних скупова
  • Налажење дијаметра стабла
  • Техника бинарног подизања (binary lifting)
  • Налажење најнижег заједничког претка (LCA)
  • Проширивање графа додатним стањима, на пример представљање чвора паром који садржи почетни чвор и додатни податак

Геометрија

  • Компресија координата
  • Техника покретне праве (sweep line)